Zašto je multitasking opasan i kako da se ispetljate?

Koliko puta na dan uhvatite sebe da radite više stvari odjednom, a zapravo ne radite ništa?

Ovoliki napredak i razvoj civilizacije prati i velika količina informacija kojima smo bombardovani bez prestanka sa raznih strana. Istina je da smo se toliko navikli na tu količinu informacija koje non stop primamo da više i nismo sposobni da se skoncentrišemo samo na jedan izvor.

Ponekad zaista uhvatim sebe u situacijama da se potpuno svesno ,,zatrpavam'' stvarima koje moram da radim u isto vreme.

To počinje od najbanalnijih primera. Ne pamtim kada sam, kada sam sama kod kuće, napravila doručak, doručkovala, i oprala zube bez da je pored mene telefon sa upaljenom epizodom turske serije na ekranu. (daaaa, gledam turske serije, predjimo preko toga...).

Ponekad čak upalim i tv ali to što ide na tv-u nije dovoljno dinamično pa uz to sve plus trpanje zalogaja u usta moram da vrtim i instagram.

Zašto ne mogu jednostavno da pojedem svoj doručak?

Pređimo na malo ozbiljniji primer.

Znate da sam pre nešto više od mesec dana upisala master. Elem, sredinom marta biće kraj prvog semestra i moram da završim gomilu projekata do tad.

Ono u čemu sam postala jako dobra je da otvorim sve prezentacije koje moram da uradim, uz to obavezno pustim neku muziku, na Guglu otvorim bar 7 različitih sajtova u isto vreme sa kojih planiram da pribavljam info za pomenute prezentacije i sve to radim odjednom! Možete misliti koliko brzo napredujem....

---

Sastavila sam kratku listu od 3 koraka kako se boriti protiv ovog fenomena koji nam uništava produktivnost ali i prisutnost, budnost.

1. korak: PREPOZNAJTE!

Moramo postati svesni sebe i svojih postupaka. Pratite sebe, budite prisutni!

Ovo je nešto sa čim se i sama borim jer sam tipična vodolija sa glavom u oblacima pored koje život promiče. Osvestite se i počnite da kod sebe primećujete

kada taj multitasking zapravo nije od koristi već je samo gubljenje vremena?

ps. Pitajte ljude iz vaše okoline, da li su primetili tako nešto kod vas. Sa strane je lakše primetiti nego na sebi.

2. korak: JEDNA STVAR!

Sada kada smo primetili koje su to situacije u kojima sebe opteretimo a da toga nismo ni svesni, vreme je da napravimo plan. Zapravo, napravite dogovor sami sa sobom.

Odredite jednu stvar u toku dana koju ćete odraditi od početka do kraja bez da u isto vreme radite još nešto.

Idealno bi bilo da to bude obaveza za taj dan koja je najbitnija i najveća. Ukoliko zahteva puno vremena i nemoguće je odraditi je u cugu, napravite pauzu ali baš pauzu. Prekinite rad i udaljite se sa tog mesta na kratko tako da kada se vratite posle pauze opet imate osećaj kao da niste ni prestali.

3. korak: IZAĐITE NAPOLJE!

Ono što sam počela da praktikujem od kada sam se doselila u Barselonu, doduše potpuno nesvesno, je da sam počela da šetam. Izađem na ulicu i samo hodam, najčešće potpuno sama, nekad sa ciljem, nekad bez cilja, nekada samo 15ak minuta, nekad me satima nema kući...

Inspirisao me je novi grad, naravno. Istražujem, analiziram ljude u metrou, pratim pogledom da li mi neko liči na džeparoša (znate već, Barselona ih je puna i tako to), onda sednem na kafu negde, sama, uživam u toj samoći i tom vremenu provedenom u trenutku.

Mislim da sam za ovih mesec ipo dana upoznala Barselonu više nego što poznajem Beograd. Samo zato što ti se ono tvoje ne čini dovoljno interesantnim, uzimaš zdravo za gotovo i tako to.. Kako god, poenta je:

Bez obzira gde ste, samo izađite napolje i hodajte. Upijajte okolinu ali svojim očima, ušima, svojim čulima! Saznajte o svetu oko sebe iz prve ruke-svoje! Saznaćete toliko toga i o sebi...

---

Do sledećeg čitanja,

Ana