Sve što sam naučila u 24toj!

Ne mogu da verujem da imam dvadeset i pet godina!!

Razmišljala sam dosta na ovu temu ovih nekoliko nedelja oko mog rodjendana i iskreno, čini mi se da sam konačno razumela zašto imam ovoliko godina.

Da objasnim...

Kada sam postala svesna toga da ću napuniti 25, što je u mojoj glavi kao neki bitan broj, pomislila sam da se i ne osećam toliko drugačije nego kad sam imala 18. Još uvek mi je lice okruglo, još uvek većinu dana provodim u patikama i farmerkama, obožavam plazmu i mleko, još uvek pravim budalu od sebe kako bih nasmejala ukućane, a iskreno, nemam ni stalan posao.

Svoju ideju o životu ,,odrasle'' osobe zasnivala sam na tim očiglednim, površnim idejama o tome kako bi jedna odrasla osoba trebalo da izgleda i da se ponaša, a kada se nisam pronašla u toj slici osećala sam se kao da nisam dovoljno ,,vredna'' ovih godina.

Ali onda sam shvatila da ja zaista nisam nikada ni bila neko ko se uklapa u prosek, niti sam to ikada želela.

Svoje ideje i vizije sam oduvek sprovodila bez obzira na to šta će drugi reći ili misliti. I nije to nikada bilo neko forsiranje ili nametanje mojih stavova već jednostavno prevelika potreba za slobodom.

Kada pročitate bilo koji tekst o odlikama jedne vodolije naići ćete na mene. Osobu koja ne voli ograničenja niti sputavanja, osobu koja je u svom svetu toliko da u stvarnom svetu deluje pomalo odsutno i nezainteresovano.

Iskreno, zato je i ovaj moj sajt sav u oblacima. Htela sam da vas dovedem u moj svet.

Okej, ovaj uvod je predugo trajao.

Ono što sam shvatila tek, iskreno pre neki dan, je da sam u 24 godini zapravo prošla kroz puno toga bitnog čemu nisam pridavala značaj (imam tendenciju da bežim od veličine problema ubeđujući sebe da nije to toliko bitno), ali kada razmislim dublje mogu jasno da izdvojim dve najvažnije životne lekcije koje sam naučila u 24toj:

1. Prva proizilazi iz nekoliko zdravstvenih problema/nezgoda sa kojima se suočilo nekoliko najbližih članova moje porodice u prethodnoj godini ali i zdravstveni ,,problem'' koji je i mene zadesio. Iako situacije nisu bile ni malo naivne i sve su nas fino ''prodrmale'' na kraju, osim onoga što svi znamo, da zaista bez zdravlja ništa drugo ne vredi, shvatila sam i koliko ljudsko telo zapravo može da podnese.

Naučila sam koliko je bitno slušati svoje telo i ne okretati glavu od signala koje nam daje. Naučila sam koliko je bitno voditi računa o tom telu i kontrolisati se uprkos tome što smo mladi.

Naučila sam koliko je teško i psihički proći kroz takvu situaciju ali i koliko si nakon što izađeš kao pobednik ponosan na svoju snagu i hrabrost koju nikada nisi mislio da imaš, ili da će ti biti potrebna.

2. Druga stvar se tiče tog čuvenog posla/karijere oko čega su se izdešavale situacije koje su zauvek utvrdile moj stav o istom.

Naime, kada sam napunila 24 godine i dala poslednji ispit, odlučila sam da nađem posao i krenula sam da apliciram na razne pozicije za koje sam mislila da imam šanse. Bilo je tu svega i svačega, od kancelarijskih poslova raznih vrsta , preko škola stranih jezika, do potpuno random privremenih poslića.

Nisam imala pritisak da moram da nađem posao ali sam želela da pokušam. Međutim, kada na svim tim intervjuima uprkos odličnim kvalifikacijama nisam prošla, nisam mogla a da se ne osetim...neprijatno.

Iskreno, malo sam i počela da sumnjam u sebe. Taj osećaj mi se ni malo nije dopao jer sam ja osoba koju je teško poremetiti psihički i nisam želela da dozvolim da me par situacija obeshrabri.

Ubedila sam sebe da se sve to dešava zato što univerzum za mene sprema nešto mnogo bolje.

Šta da vam kažem osim da sam u narednih mesec dana počela saradnju sa 5 restorana kojima sam vodila društvene mreže. Kako se to dogodilo - Ne znam. Znate kad vam se u životu samo nešto namesti, klikne! Radila sam od kuće, fotkala (i jela :) ) preukusnu klopu u isto vreme, radila sa najboljom drugaricom, ma kao da sam birala !

To je bio moj posao sve dok evo nisam upisala master. A i to za master mi se namestilo, ali o tome nekom drugom prilikom...

U trenutku kada sam shvatila da mi je Univerzum, Bog, Život, nazovite to kako hoćete, poslao baš ono što mi je trebalo. Zato sam naučila da stvari gledam i iz drugog ugla.

Kada god vam se dogodi nešto na prvi pogled nepovoljno, pokušajte da to posmatrate kao neku prepreku koja je stajala na vašem putu ka još boljoj situaciji. Samo pomislite da život za vas ima mnooogo bolji plan!

Do sledećeg čitanja,

Ana